Istraživanje posledica NATO bombi u Kragujevcu

Sramotno je za NATO i ljude koji su rukovodili akcijom bombardovanja što nisu gađali vojne ciljeve, nego industrijska postrojenja koja su pod velikim ekološkim rizikom

Grad Kragujevac

Piše: Ljiljana Veljković
Foto: Zoran Lazarević Laky

Stvarne posledice bombardovanja Srbije nisu poznate ni posle dve decenije. Skupština Srbije je sredinom prošle godine formirala Komisiju za istraživanje posledica NATO agresije. Članovi te komisije okupili su se u Kragujevcu, jednom od gradova gde su bombardovani pogoni Zastave, trafoi, kasarne, pošta na Aerodromu, radio predajnik u Jovanovcu, jednom od gradova Srbije u kome su posledice bombardovanja ogromne. Činjenica je da je broj malignih bolesti u Kragujevcu u porastu i sumnja se da su bolesti nastale kao posledica NATO bombi, ali je problem to i dokazati. NATO bombe izazvale su i nemerljivu ekološku katastrofu izlivanjem piralena, tako da je Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaja na životnu sredinu, nastavila je rad u Kragujevcu. Sednici Komisije prisustvovali su građani koji sumnjaju da su se razboleli zbog posledica bombardovanja, sa medicinskom dokumentacijom, rodbina preminulih radnika koji su raščišćavali ruševine nakon bombardovanja, predstavnici nekadašnje Zastave, Instituta za javno zdravlje, Zavoda za zaštitu zdravlja radnika, nakadašnje Medicine rada, Kliničkog centra i gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić sa saradnicima. Članovi komisije razgovarali su sa radnicima koji su radili na raščišćavanju terena posle bombardovanja Zastave od kojih su dobili medicinsku dokumentaciju, a od predstavnika zdravstvenih institucija dobili su sve podatke o povećanju broja obvolelih i smrtnosti za proteklih deset godina.

Komisija je do sada najveću pažnju posvetila deci rođenoj posle bombardovanja, posle 1999. godine. Istraživanja su pokazala da postoje naznake o povećanom broju obolele dece uzrasta od pet do devet godina od malignih bolesti krvi. Na tu decu delovao je određeni toksični faktor koji je doveo do toga da deca tog uzrasta budu pojačano osetljiva na nastanak malignih bolesti. Cilj istraživanja je da se obolelima u početnoj fazi omogući besplatno lečenje u inostranstvu, da se radi na prevenciji bolesti i da se radi na asanaciji zuemljišta tamo gde je potrebno.

Dr Darko Laketić
dr Darko Laketić, predsednik komisije

Najveći problem u Kragujevcu je izlivanje piralena prilikom bombardovanja Zastave, kaže Dr Darko Laketić, predsednik komisije. Sramotno je  za NATO i ljude koji su rukovodili akcijom bombardovanja što nisu gađali vojne ciljeve, nego industrijska postrojenja koja su pod velikim ekološkim rizikom. Gađali su industrijske trafoe u Zastavi iz kojih se izlila ogromna količina piralena, koji je na žalost dospeo u Lepenicu, tako da je osim studije o zdravlju građana Kragujevca neophodno uraditi i opsežno istraživanje životne sredine na ovom području.

Komisija je do sada posetila Vranje i lokacije gde je palo najviše uranijumskih bombi. Nakon Kragujevca komisija će nastaviti rad istraživanjem u Novom Sadu i Pančevu, a preliminarne rezultate istraživanja neophodno je da dostavi Skupštini Srbije 2020. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published.